Многи концепти су били измишљени кроз Историју, било да су теистички, атеистички, научни, филозофски или чак социолошки, међутим то није толико помогло да људи развију и прошире у довољној мери мудрост, извуку лекције из прошлости и смире њихово лудило. Није такође ни толико помогло да већина њих - вође као вођени, доминантни као доминирани, лидери као следбеници - осете одговорност да чине оно што је заиста добро кроз живот, нити чак, да асимилирају основу свих основа, темељ свих темеља, срце свих ствари: сврха и неоцењива вредност живота. Наиме, ратови су све опаснији и опаснији, неспоразуми су све чешћи и чешћи, а мржња је све јача и јача, а то из једног простог и разумног разлога које уништава овај свет изнутра; које прождире Човечанство и сви остали живи системи као „рак“ на овом свету. Ова књижевност, истовремено аксиолошка и аксиоматска, има за циљ да усмери пажњу на једино „антитело“ и „лек“ способан да „имунизује“ и „излечи“ од најопасније „болести“, које је у овом случају извор свих негативних и разорних последица на овој планети, а самим тим, и узрок свих проблема са којима се сва људска бића суочавају од почетка времена.